Ti su ljudi poput ljage na vašim gozbama ljubavi. Kad se s vama časte, bez straha sami sebe nasićuju. Oni su oblaci bez vode koje gone vjetrovi. Oni su besplodna stabla u jesen, iščupana iz korijena i dvaput umrla.

Ti su podvodne hridine na vašim agapama, bez poštovanja se s vama gosteći i sebe napasajući; bezvodni oblaci vjetrima raznošeni, kasnojesenska stabla, besplodna, iskorijenjena - dvaput mrtva;

Oni kaljaju vaša zajednička blagovanja kojima proslavljate ljubav Gospodnju i opasni su za vas jer na njima bestidno ugađaju sebi. Poput oblaka su koji suhoj zemlji ne donose kišu. Mnogo obećavaju, ali ništa ne daju. Oni su kao voćke koje u jesen ne donesu ploda. Već mrtve, i drugi put umiru kad se s korijenom iščupaju.